Aligrindtor - Intervju

Aligrindtor je bend koji uporna gura totalni grindcore zvuk i priču i u ova vremena kada grind i extremna glazba ipak nisu toliko prisutni kod nas kao nekada. Sa Ilićem sam u kontaktu već dosta vremena, Aligrindtor je odličan duo, Mitja je isto stari znanac, pa da ne dužim, Ilić je odgovorio na moja pitanja. Također hvala SubSite za fotke.

Aligrindtor je več duže vrijeme aktivan, nešto više o bendu kroz sve to vrijeme i samim izdanjima? Kako je krenulo, i kakva je sada situacija?

Bok Kktz! Sve je krenulo negdje na jesen 2016., ja sam razmišljao o nekakvom novom projektu, jer sve u čemu sam do tada bio je nekako stagniralo.
Našao sam se sa Borisom, s kojim sam svirao u Clouds of Cancer na cugi i bezveze smo blebetali o svemu i svačemu te smo tako došli na temu kako bi dobro bilo napraviti nešto novo inspirirano bendovima: Agathocles, Archagathus, Rot...

Nedugo nakon početka sviranja snimamo prvi Aligrindtor u Studiu Depth kod Filipa, nakon toga smo odlučili da nam je vrijeme da uzmemo neku garažu u rentu.
Garaža nam je bila sve u tome periodu dok je trajala, to je bilo mjesto za probe, snimanja, izlaske...
Na jesen 2018. Boris se seli u London, što je meni osobno jako teško palo, jer ne da nemam bubnjara nego sam ostao bez odličnog prijatelja (bez obzira na udaljenost čujemo se često i viđamo se par puta godišnje).

Par mjeseci nakon Borisovog odlaska dobio sam ponudu da Mitja svira bubanj, na što sam odmah pristao jer smo godinama svirali skupa i znali smo kako dišemo.
Trenutno radimo na novim stvarima, vježbamo stare i pripremamo se za Chimpy Fest u Londonu!

Bendovi od dva člana i nisu tako česti, meni je to odlično kod vas, prava beskompromisnost, koliko je različito ili slično od drugih svirati u takvome bendu?

Krenuli smo kao dvojac jer nismo imali nikakvog gitaristu na pameti, pa smo nakon nekog vremena shvatili koliko dobro funkcioniramo tako, vrlo jednostavno može ili ne može.
Stvar kod bendova sa više članova je ta što većinom netko nešto ne može ili mu nešto ne odgovara pa je ponekad teško naći zajednički jezik.
Kod Aligrindtora ne bih nikad dirao strukturu benda, volio bih da ostane dvojac. Plus za koncert nam je dovoljan mali auto!

Grindcore scena je u Hrvatskoj nekada bila vrlo aktivna, ali već neko vrijeme mnogi stariji bendovi nisu aktivni, stvarno mi drago da vi nastavljate to, grindcore vam je očigledno stvarno bitan, zašto?

Grindcore nam je jedna velika ljubav, nije nam smetalo što scena za takvo nešto baš i ne postoji, nego nam je dala još više inspiracije i motivacije da peglamo.
Obožavamo taj žanr jer je jednostavan, agresivan, bez kompromisa, ogroman i zapravo pun slobode za raditi što poželiš.
Plan za budućnost sa Swamp Noise Bookingom da napravimo koliko toliko aktivnu grindcore scenu u Zagrebu.
Jedinstvo, prijateljstvo, snaga.

Ekipa oko grindcore i noise zvuka je i mali diy kolektiv u Zagrebu, više projekata, Swamp Noise Records, etc... Baš si slavio rođendan na jednom takvom gigu i okupljanju, nešto više o tome?

Ima puno više projekata nego što ima ljudi koji bi to svirali, nešto kao što je bilo i kod vas u Požegi, sve bendove takvog žanra možeš strpati u jedan kombi!
Čuki koji vodi Swamp Noise Records ima hrpetinu projekata, ne može se to niti popratiti sve haha.
Sve što je pod Swamp Noise Recordsom je uglavnom djelo od 4, 5 istih ljudi. Tu su bendovi poput: MUP Destroyer, HoH, Spice Melange, JožaManolić, Autoagresija, Crash Test Horrors, Decom- Posers te uvijek zaluta neki novi projekt. Čuki, Juraj i ja smo "oformili" Swamp Noise Booking u cilju promicanja ekstremne glazbe na našem prostoru.

Koncert koji je pao na moj rođendan je bio fenomenalan. Slovačke legende noisegrinda Sedem Minut Strachu, češki sam svoj majstor harshnoisa Usnu?, mađarska gorenoise četvorka Attet, te od domaćih supportova prijatelji iz Pule Dropthehammer i Punji Death Trap i zagrebački Spice Melange i Aligrindtor.
Jednostavno odlično je bilo, glasno, bučno, odvratno, baš onako kako bi trebalo biti!

Disbaja je ponovo aktivna, Krlja, u kojoj je i Mitja od početaka, je nedavno svirala sa Disaffect i ostalima, koje je stanje sa ta dva benda?

S Disbajom smo odradili nedavno dva koncerta u Srbiji; Smederevo i Beograd skupa s bendom Kijamet, super koncerti. Također sviramo ove godine u Rijeci na Empeduja festu te u Županji na S.A.W.A festu.
Nove stvari su spremne za snimanje te čekamo termin u Studio Depth!

Krlja također marljivo radi, imamo više manje spremne sve stvari na novi album, koji nam je u planu snimiti ovo ljeto.
Nažalost smo morali otkazati S.A.W.A fest, ali sviramo na jesen u Londonu na Chimpy Festu sa bendovima poput P.L.F, Fuck The Facts, Whoresnation, Anti-System, Hiatus i mnogi drugi.
Koncert sa Disaffect / Vivere Merda / Wasserdicht / Pizda Materna / Human Host Body / Sranje koji se dogodio 26. travnja u klubu Gromka u Ljubljani je bio genijalan, totalna old school spika, svim bendovima kapa dolje, jedna odlična večer!

Svoj zvuk definirate kao mince grind, postava bas, vokal i bubanj spada i u power violence shemu, imate i toga. Meni je vaš zvuk i prepoznatljiv, koje bi bendove ipak istakao kao najveće utjecaje? Znam da pratiš i današnju grindcore scenu, nešto za izdvojiti po tvom ukusu?

Inspiracija za naš zvuk su nam bili Agathocles, Archagathus, Haggus, Mellow Harsher, ne mogu baš reći da zvučimo kao niti jedan od tih bendova ali to su nam nekakvi uzori bili.
Imali smo elemenata powerviolenca dosta u nekakvim počecima benda, no do danas se i naš zvuk dosta promijenio, isto kao i pjesme, zagrebali smo malo dublje u žanr i malo promijenili strukture pjesama, jer nam nije u cilju da sve zvuči isto ili slično. To se recimo može primijetiti na zadnjem split izdanju sa prijateljima iz francuske Civilan Thrower.

Današnja grindcore scena je nešto totalno suludo, rekao bih da Amerika tu prednjači, ali i sa ostalih strana kugle zemaljske dolaze super bendovi!
Neke novitete koji bih izdvojio koje i sam često slušam su: Sulfuric Cautrey, Morgue Breath, Vilmort, Casket Mush, Tunkio, Miasmatic Necrosis, Civilian Thrower, Shitbrains ...

Slao si mi vaša fizička izdanja, većina je na kasetama, što misliš o tom formatu? Nije više neophodan kao nekada ali ipak i dalje živi, pogotovo u undergroundu, za bučnije savršen, zar ne?

Meni je osobno format kazete savršen, cjenovno prihvatljiv a odradi svoje! Baš to, za buku odličan, ne može bolje!
Volio bih da jednog dana Aligrindtor zaživi i na vinylu , ali do tada svako izdanje ide na tape!

Imate više split izdanja, ove godine ste snimili i novo, takve stvari baš povezuju scenu, grind to oduvijek poštuje lokalno i internacionalno, kako obično dođe do takvih izdanja?

Ove godine je izašao split sa našim prijateljima iz benda Civilian Thrower, do toga splita je došlo tako da smo se vidjeli 2023. u Londonu na Chimpy Festu te se usmeno dogovorili kako bi bilo super da napravimo skupa izdanje!
Split sa Agathoclesom je nešto što se jednostavno moralo dogoditi, nisi grind bend ako nemaš split sa njima haha! Agathoclesu sam se javio preko maila te smo se u par dana uspjeli dogovoriti oko svega, mega respect za Jana i ekipu!
Split sa Američkim Hit-Run Drivers, baš kao i 3waysplit sa Ruskim Weedious Mincer te Američkim Disembowlerom (R.I.P Brandon) su se dogovorili preko društvenih mreža. Bio sam dosta u kontaktu sa Brandonom (R.I.P) koji je vodio Ill Faith records, također izbacio prvi Algrindtor na kazeti.
Split sa Decom-Posers je izišao pred Aligrindtor / Decom-Posers mini tour.
Split izdanja su nešto savršeno, odlično za promociju te za neka možda buduća prijateljstva!

The Year Of Fear je vaš full length album, nešto više o njemu?

Dosta smo radili na tom materijalu, rekao bih skoro dvije godine. Nažalost mislim da nije dovoljno popraćen, čisto iz razloga jer je u tome periodu izlazilo albuma na dnevnoj razini, ali kako god nama vrlo drago izdanje.
Snimili smo ga kod Filipa u Studiu Depth. Od kada smo izdali to izdanje, berem 10 pjesama se nalazi na svakoj setlisti za live svirke!
Na coveru albuma je radilo više ljudi, centralni dio koji je rukom nacrtao Nadan ( LGNJ Graphics) a kolaž pozadinu smo odradili moj dragi prijatelj i umjetnik Tomislav Hrastovec i ja.

Vaša izdanja prate i živopisni artovi, tko je zadužen za njih?

Ima tu raznih artista koji su nam radili, također ima i dosta toga što smo sami napravili.
Split sa Civilian Thrower smo uzeli rad od gore spomenutog Tomislava Hrastovca, koji jednostavno ubija taj svoj suludi stil! On je znači i radio kolaž za The Year of Fear.
Split sa Decom-Posers je moj crtež, dosta sam zadovoljan kako je ispao jer generalno ne crtam i nemam baš talenta za to.
Izdvojio bih još split sa Agathocles, taj cover je napravio Boris, koji iako ima puno potencijala i skillova ne voli raditi dizajnove.

Ima li još koji vaš projekt da nismo spomenuli? Mitja je aktivan i kao Techno / Gabber producent i DJ, koliko vam vremena oduzme sva ta buka, kako stižete?

Mitja je dosta aktivan sa svojim TekThrower i Teknobalism Soundsystemom, ali nam nije to neki faktor koji oduzima previše vremena, dvojica smo i sve se uspijemo dogovoriti.
Vremena za probe uvijek nađemo, ako je Mitja nešto više u tome, ja se malo fokusiram na neke druge stvari ili projekte.
Također ja znam nekada uletiti na bass u Heihaizi, što mi odgovara, jer je glazbeno totalno drugačije, ali opet je tu luda vibra i energija!

Par puta si se zaletio i kod nas u Požegu na gigove, ovdje ipak više nije hiperaktivno kao nekada, ali tvoje veze sa Požegom su stalne na razne načine, misliš da je i Požega ostavila traga na vaš zvuk?

Super mi je doći do vas na neke svirke, nije kao nekada ali je super, iskreno je.
Apsolutno! Mislim da ne postoji osoba u Hrvatskoj koja se barem malo nije oslonila na Požešku scenu.
Izdvojio bih Dislike, T.R.B.U.H., Fight Back.

Eto, slobodno dodaj još nešto ako sam zaboravio pitati ili želiš istači i sretno i dalje sa Aligrindtor.

Puno ti hvala na ovim pitanjima. Bilo mi je zadovoljstvo odgovarati. Nadam se da se vidimo nekad u budućnosti, a tko zna, možda padne i neka suradnja. Živio!

https://aligrindtor.bandcamp.com/album/aligrindtor

Intervju - Atomski Rat

Atomski Rat je Hardcore Crust Punk bend koji postoji već petnaest godina. Na pitanja je odgovarao Zoran, a na par su odgovorili i ostali članovi benda. Nemam nešto posebno za dodati, sve smo prošli kroz intervju, čast mi je na Distort Balkan ugostiti ovaj bend.

Atomski Rat uz neke promjene postave je već duže vrijeme aktivan, predstavi bend, kako je krenulo, razvijalo se i gdje ste sada?

Pozdrav tebi i čitaocima bloga Distort Balkan bloga. Hvala veliko na pitanjima i podršci!!!

Atomski Rat je krenuo krajem 2008. godine u Šidu. Prva postava je bila Zlatko na bubnju, Saša na gitari, moja malenkost na bas gitari i Bojan kao vokal. Ideja je potekla od mene i Bojana. Bili smo žestoko naloženi na ex-yugo, švedski i finski hardkor pank zvuk. Imali smo veliku želju i hteli smo to da izguramo.

Pošto u Šidu nema puno mesta za probe, pogotovo ne za mladi bend takvog muzičkog usmerenja, prve pesme smo komponovali kod Saše u sobi. Prvi pomak se desio kada nam je Srđan Satambolija ustupio svoj podrum i opremu u Moroviću, selu kod Šida. Za one koji ne znaju, Srđan je sa svojim pokojnim bratom Bojanom, imao odličan black metal bend Maroth, čiji rad je naglo prekinut Bojanovom smrću 2007. godine. Ovom prilikom ga puno pozdravljam.

Tu smo krenuli da sviramo skoro svaki vikend. Imali smo dosta energije i ideja,te smo ubrzo i snimili prvi demo u Sremskoj Mitrovici. Jova Toljaga i Nemanja su nam pomogli da to snimimo, a ti si nam nacrtao art... haha. Ljudi su dosta dobro prihvatili pesme, iako su bile sirove, ako mogu tako da se izrazim. Mislim da su prepoznali iskrenost i energiju koju smo uložili u sviranje.

Tada počinju i prvi živi nastupi. Ruma, Novi Sad, Beograd, Bačka Topola, Subotica... itd.

Otprilike tada se neki od nas sele iz Šida i vremena za sviranje je bilo manje nego pre, međutim, bar jednom mesečno bismo se sakupili i pravili nove pesme. Te pesme su izašle na albumu Iluzije Stvarnosti za koji si opet ti crtao art. Svakako jedno od naših omiljenih izdanja. Snimili smo ga za 5-6 sati na 1,2,3 u Novom Sadu.

Nakon Iluzija, Saša napušta bend, a priključuje nam se Igor. Nastavljamo sa svirkama i komponovanjem novih pesama. Najčešće smo svirali u Subotici, na Insomia festivalima, na poziv sada pokojne legende, Septika. Počivao U Miru.

Tada smo se i upoznali sa bendom Kalo, sa kojima smo dosta puta delili binu te smo i napravili split, koji nažalost nikada nije izašao u fizičkom izdanju. Posle radimo mini turneju sa Kalo po Hrvatskoj i Sloveniji i pravimo nove pesme za izdanje Sumrak Slobode, koje je izašao kao samizdat CD. Tu moram posebno da spomenem Janeza, koji nam je puno pomogao oko vizuelnog dela.

Nakon tog perioda, malo je došlo do zasićenja i tada već nismo toliko redovno imali probe. Ali imali smo ideja i imali smo gotove tri-četiri pesme koje smo planirali eventualno snimiti. Međutim, 2016. ako se ne varam, Bojan odlučuje da napusti bend i onda je sve stalo što se tiče aktivnosti Atomskog Rata.

Iskreno, nisam verovao da ćemo se opet okupiti, ali to se ipak desilo krajem 2018. i krećemo ponovo sa probama. Igor je u tom trenutku imao aktivan black thrash projekat sa našim starim poznanikom Milerom. On je bio na dve probe Atomskog i skontali smo da bi bilo super kada bi se nam se pridružio kao druga gitara. Milera smo znali još od samog početka, jer je bio redovan na našim svirkama. To je sjajno funkcionisalo i nastavili smo da pravimo nove pesme i spremali se za novo snimanje.

Nekro San snimamo za 8 sati (opet na 1,2,3, ) 2019. u Zemunu. Za snimanje je bio zadužen Zoran Đuroski. Malo je reći legenda underground scene u Jugoslaviji, a kasnije u Srbiji. Miks i master nam je radio Slobodan Đukić, još jedna dobro poznata faca... haha. Dva teksta smo dobili od Romca, a i obradili smo i pesmu "Tamo Dole" od benda Dažd.

Nakon ekstaze, dešava se agonija. Kreće pandemija Covid-19 a sa tim paralelno Bojan, nažalost ponovo napušta bend. Naravno sve je stalo. To vreme smo iskoristili da pokušamo da nađemo label koji bi nam izdao Nekro San na ploči. To nakon puno muke uspevamo uz veliku pomoć Terminal Records iz Grčke i Angry Voice records iz Nemačke. Veliko hvala!!! Ploča je izašla u tiražu od ukupno 200 kopija.

Odlučujemo da nastavimo dalje bez Bojana, Miler se prebacuje na vokal, te radimo opet kao četvorka. Radimo promociju ploče na mini turnejama po Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Svuda smo naišli na dobar odaziv publike i dosta ploča je otišlo, što na turnejama i svirkama po Srbiji, što preko pošte.

Pošto smo dosta vremena provodili uvežbavajući pesme za žive nastupe, sporije je išlo komponovanje novih pesama. To se sada promenilo i sada sa još većim intenzitetom i elanom pravimo nove stvari. To bi "ukratko" bilo to... haha.

Muzički su kod vas prisutni utjecaji starog hardcore punk zvuka u svom ekstremnijem obliku kao i neki metal utjecaji. Takva glazba ipak nije više na ovim prostorima toliko prisutna kao u „zlatno doba” za crust, ali vi cijelo vrijeme gurate po svom. Koja je motivacija, zašto taj zvuk?

Kao što sam već pomenuo, bili smo dosta naloženi (a i dan danas smo) na taj finski, švedski i jugoslovenski hardkor. Nekako je taj zvuk došao sam od sebe. Svirali smo agresivno, sa dosta tremolo pikinga i to je to. Tekstovi govore o društvenim problemima, posledicama ratova i bombardovanja koje još uvek osećamo. Svo nezadovoljstvo izlazi iz nas kroz zvuk. Metal je oduvek bio tu, manje ili više. Saša i Zlaja su voleli nemačku školu thrash metala i staru Sepulturu, a Bojan i ja Shitlickers,Terveet Kadet, U.B.R., grčki crust i britanski stench. Bio je to primitivni hardkor pank, zasigurno.

Igor je posle uleteo sa svojim sirovim black metal uticajima, a kasnije i Miler, koji je ubacio još više raznoraznih uticaja na zvuk Atomskog Rata.

Ovde u Srbiji je dosta bendova sa tim NYHC zvukom i imidžom, te ranim američkim pankom. Moram priznati, bilo je i malo sremačkog inata da ne zvučimo isto ili slično. Hteli smo da budemo što brži i to nam je isto bilo bitno... hehe. A na kraju krajeva, nismo baš ni slušali takve bendove.

Svako doda malo svog začina u pesmu. Tako radimo i sada.

Ranija izdanja su imala vrlo sirov, bučan diy pristup, LP Nekro San ipak ima znatno čišći zvuk. Da li je to zbog drugačije produkcije ili ste htjeli zvuk koji je i malo ipak pristupačniji širem krugu? Na albumu se primijete i neke kompleksnije ideje, iako ni stara primitiva nije izgubljena, koliko mislite da ste se vremenom mijenjali kao bend?

Namerno smo hteli malo čistiju produkciju. Ali ne da bi se dodvorali bilo kome, da bi pravili slušljiviju ili prihvatljiviju muziku. To je bilo zbog nas samih. Mislim, naučili smo malo bolje svirati kroz sve ove godine, pa se i te neke kompleksnije ideje same nameću. Nabavili smo i malo pristojniju opremu, pa smo se dogovorili da i snimamo u boljim uslovima.

Moje subjektivno mišljenje je da smo pogodili zvuk kakav smo hteli, a i Apostol (Terminal Records) i David (Angry Voice Records) su to prepoznali. Ima i dalje tog primitivnog, naravno. To nam je u ipak u korenu.

Pošto niste svi u istom mjestu, jedan ste od mnogih bendova koji danas funkcioniraju na taj način. Ipak ste zadržali kontinuitet i u takvim uvjetima, nešto o tom načinu rada?

Hvala na pitanju. Kod predstavljanja samog benda sam napomenuo da nismo imali gde da imamo probe u Šidu i da su se neki od nas kasnije odselili iz Šida. Ja sam otišao u Beograd, a Zlatko u Novi Sad. Igor je ostao u Šidu.

Kada smo se ponovo oformili, posle prvog prekida, tražili smo mesto koje bi nam svima bilo blizu. Našli smo ga u Rumi. Tu imamo probe i danas.

U principu, najviše nam znači što smo tih 4 sata svi na okupu. Tada nam je prilika da se vidimo i ispričamo jedni sa drugima. Proba dođe kao bonus i povod za druženje. To nam je najbitnije!!

Imate dosta koncerata iza sebe, neki posebni nastupi i fešte, sjećanja na njih?

Uh... Baš smo pre nekog vremena pokušavali da izbrojimo koliko puta i gde smo svirali. U Subotici nam je uvek bila dobra atmosfera. Setpik je učinio da se uvek osećamo više nego dobrodošli.

U Ljubljani je isto bilo odlično, naročito zvuk. Smederevo zajedno sa Kalo. Poslednji koncert u AKAB Okretnica sa Lüger i Heihaizi mi je možda i najdraži. Sve se poklopilo baš kako treba. Od atmosfere, publike, a i mi smo odsvirali nikad bolje.

Od gigova bih izdvojio i koncert u Skoplju, u podzemnoj garaži zajedno sa Disease. Totalni old school underground.

Svirali smo posle Skoplja u Solunu uz pomoć drugara iz benda Dishönor. Tamo koncerti počinju posle ponoći i ekipa u znak odobravanja gađa bend praznim limenkama... hahaha. U početku smo imali tehničkih problema i nije bilo baš puno zainteresovanih za merch i ploču. Posle naše svirke, koja se završila oko 2 posle ponoći, uspeli smo da prodamo preko 10 majica i dosta ploča.

Koliko mislite da su u današnjim vremenima bitna fizička izdanja? Zašto ih vi radite?

Od prvog demo albuma nam je izuzetno bitno da imamo fizičko izdanje albuma. Možda sam ja staromodan, ali sam uvek gledao, ako je moguće, kako da izbacimo album na bilo kakvom nosaču zvuka.

Verovatno sam taj momenat nasledio od ćaleta, koji je imao kolekciju ploča i diskova. Stalno sam ih stalno puštao kao klinac i posle kao tinejdžer.

Prvi demo smo radili sami na CD. Iluzije Stvarnosti je izašao na kaseti. Sumrak Slobode smo isto radili sami na CDu.

Nekro San je prvo izašao kao kaseta u 16 kopija, pred mini tur po Sloveniji i Hrvatskoj, a ubrzo nakon toga i ploča. Škoms sa labela Odmetnik nam je izdao kasete. To moram da napomenem.

Bandcamp, Youtube i ostale slične platforme su mi ok, ali ipak ću uvek insistirati da posedujemo fizičko izdanje.

Žao mi je što nije izašao split sa Kalo, ali nikad ne reci nikad. Možda se i to desi jednog dana.

Nekada sam vam i ja radio ilustracije za izdanja, sa kojim još artistima ste surađivali za covere? Koliko vam je bitan taj vizualni element?

I na tome smo ti veoma zahvalni... ha. Taj prvi art koji si nam radio je odlično odslikavao tekstove i muziku, a i onaj na Iluzije Slobode takođe.

Ne znam niti jedan bend a da mu nije važan taj vizuelni momenat. Nama je veoma bitan i birali smo pažljivo šta ćemo stavljati na kavere albuma. Tvoj art nam je savršeno odgovarao. Minimalizam, ali sa emocijom. Kao i naša muzika u tom trenutku.

Pored tebe, još samo sa jednim čovekom smo sarađivali, a to je Ivan Kocev iz Skoplja. Razmišljali smo šta bi bilo dobro za Nekro San i jednog dana je on okačio art, za koji sam odmah rekao da je idealan. Svi iz benda su se složili, pitao sam Ifu i on je bio za.

Naravno,tu moram opet da pomenem Janeza koji je odrađivao grafički dizajn za skoro svako naše izdanje.

Sada vidim dosta bendova koji koriste AI za kavere albuma. To mi se jednostavno ne sviđa i izbegavam to u širokom luku.

Bili ste i u drugim bendovima i projektima, sa punk i metal strane, slobodno ih spomenite, koliko mislite da i ta iskustva utječu na Atomski Rat?

Jeste. Igor je imao ili ima projekte i bendove Soul Butcher i Karakondžula. Miler je takođe u Soul Butcher-u i drugom projektu pod imenom Egzekutor.

Ja sam pored Atomskog Rat bio u Mutabo. To je bend u kojem sam takođe svirao bass sa Romcem (Dažd) i Straletom (Prljavi Dripci, Nakot). Za mene je to bilo vrhunsko iskustvo, pogotovo na turnejama i snimanjima u studiju. Kasnije sam svo to stečeno iskustvo preneo na rad sa Atomskim Ratom.

Mislim da je sve u diy undergroundu bitno, ali ipak svi imamo neka omiljena izdanja, pa neka kao vama najbitnija?

Zlaja:
Definitivno Sepultura (izdanja sa Max-om), prvi albumi Metallica-e, rani Kreator, i dosta prvog talasa thrash metala. Rani Norveški black metal (Burzum, Emperor, Mayhem, Immortal, Enslaved, itd). Ceo opus Death-a, prva izdanja C. Corpse, Morbid Angel-a, Deicide, itd. Psychedelic rock i hard rock 70ih. Punk tu je najveći uzor Amebix, Totalitar, Disrupt, ex yu HC.

Igor:
Bendovi koji su uticali na mene kao inspiracija za Atomski Rat su Nuclear Death Terror, The Shitlickers, Disclose, Disease, Disfear, U.B.R., kao i rani Napalm Death, uz naravno Black Metal bendove sa dozom panka (Carpathian Forest, Nattefrost, Impaled Nazarene, Ildjarn, Gallhammer, DarkThrone).

Miler:
Driller Killer - Total Fucking Hate, Anti Cimex - Scandinavian Jawbreaker, Bombanfall - Asiktsfrihet EP, Bathory - Under The Sign Of The Black Mark, Merciless - The Awakening, Dismembers demo period and the first LP, Morbid Angel - Altars Of Madness, Tormentor - Anno Domini, Accept - Restless and Wild, Judas Priest - Defenders Of The Faith, Nasty Idols - Cruel Intention, Guns'N'Roses - Apetite For Destruction, Extreme Noise Terror - Phonophobia EP.

Zoran:
Deep Purple - In Rock, Black Sabbath - Vol.4, Led Zeppelin II, Guns 'n' Roses - Use Your Illusion, Anti Cimex sve od njih, Discharge - Why, Nausea - Extinction, Verbalni Delikt / Radikalna Promjena split, DooM - skoro sve, Hoću-Neću, Agitator / Unutrašnji Bunt split, Dissected Human Brains, Totalni Promašaj, Hellshock, Morbid Angel - Altars Of Madness, Disclose demosi naročito, Codex O.D., U.B.R., Heresy, Riistetyt, Kaaos, Bastards, Terveet Kadet, Patareni / Agathocles split, Hibernation iz Grčke, Chaotic End, Antisect - Out From The Void, Axegrinder - Rise Of The Serpent Man, Prophecy Of Doom - Acknowledge The Confusion Master. Ima dosta još, ali bih posebno izdvojio bend Final Warning iz New York-a sa izdanjima Stop Vivisection (poseban pozdrav Šljivi iz SM koji mi je ovo nasnimio na kasetu) i singlicom Eyes Of A Child / Faith Rise. Ta singlica mi je malo remek delo i mnogo mi znači.

Što mislite o današnjim bendovima, kako starijim tako i novijim, koliko ih pratite?

Dosta dobro sam upoznat sa radom bendova koji funkcionišu, kako kod nas u regionu, tako i u inostranstvu. Izdvojio bih nekoliko bendova iz regiona koji mi baš leže i neke koji su me baš prijatno iznenadili kada sam ih gledao uživo.

Disease iz Skoplja i njihov Disclose worship. To je buka koja ruši sve pred sobom. Mižerija iz Zadra mi se jako sviđa. Gledao sam ih na To Be Punk festivalu. Pravi ex yu vajb, ali aktuelno i danas. Pravo iznenađenje za mene. Poslednji bend koji sam zapamtio je Liquid Supercharge iz Pule. Motor pank. Gledao sam ih u Okretnici i momci odlično sviraju. Bez greške.

Od stranih bendova izdvojio bih Hellshock, koji je izdao novi album prošle godine. Zaista super album po meni. Bend Flower. Izdali su LP i 7", koji je totalni Nausea worship, ali pošto volim Nausea, nije mi trebalo dugo da mi se svidi bend.

Od bendova iz Srbije, izdvojio bih Statico i Krah!

.
Igor:

Ima odlicnih bendova, kako starijih tako i novijih, kao omiljeni Punk bendovi sa ovih prostora bih izdvojio Disbaju, Nuclear Altar, Kalo i Dishumanity. Od starijih naravno U.B.R i malo melanholičniji pank zvuk Tožibaba.

Zlaja:

Vipera je bend koji me baš oduševio. Kalo, Deathraid, Mutabo, Nightfeeder. Viimeinen Kolonna.

Miler:

Od novijih ili relativno novijih Svaveldioxid, Absolut, Raw Hate, Bulldozing Bastard, Disbaja, Krlja, Kalo, Terrorhammer, Vipera, Nuclear Altar, Gutterskull, Dishönor. Generalno ima odličnih novijih bendova koji kontaju i stil i zvuk, dok neki stariji imaju tendenciju upasti u modernu produkciju, osobito kad su reunioni posle dužeg odsustva u pitanju. Od starijih i dalje aktivno pratim Extreme Noise Terror, Impaled Nazarene, Wolfbrigade, Sodom, Aura Noir, Vomitory.

Moram se složiti sa Milerovom poslednjem konstatacijom što se tiče rejuniona ...hahah. (Zoran)

Kakve je stanje sa scenom u mjestima u kojima živite? U koje ste još diy aktivnosti uključeni?

Trenutno sam uključen samo u bend, a i to mi je nategnuto zbog obaveza na poslu i oko porodice. Jednostavno nemam vremena za bilo kakve druge aktivnosti.

Godinama postoji odlično DIY mesto u Beogradu, a to je Okretnica. Ti si takođe video kako tamo funkcionišu stvari i kakva je atmosfera na svirkama. Sve je više mladih ljudi koji dolaze tamo i to mi je drago za videti. Pojavilo se dosta mladih bendova u Beogradu i to je super.

Pratili ste i naše požeške bendove, Požega je nekada bila i meka zvuka sličnog vašem, nešto posebno od tog da je utjecalo na vas?

Moram priznati da sam relativno kasno saznao više o požeškim bendovima. Mislim da sam pre Zla Buka foruma, čuo samo za Fight Back i Dislike. Kasnije sam dosta istraživao i otkrivao nove i stare bendove. Meni lično, a mislim i ostalima iz Atomskog Rata bendovi iz Požege su odlični. Da li je to zato što smo relativno blizu geografski, sličnog senzibiliteta ili možda zbog nečeg trećeg. Vidiš i po bendovima koje su momci navodili da ste nam bliski... ha.

Na kraju krajeva, zato mi je i bio gušt što ste došli da svirate kod nas.

Meni je prvo zapao za uvo Nonsense, pa Hellback... Jako mi se sviđa i Masakrist. Imam i dalje Sensless kasetu.

Znam da se i dosta vas odselilo u Zagreb, ali vatra i dalje gori u provinciji... hehe.

Prošlo je nešto vremena od zadnjeg materijala, radite li na nečemu novome, kakvi su planovi?

Kao što sam ranije napisao, dosta vremena smo čekali da ploča izađe, pa smo onda puno radili na promociji. Prošlo je dosta vremena.

Poslednjih nekoliko meseci intezivno radimo na novom albumu i imamo gotovih 90% stvari za novi album. Trebalo bi da uđemo u studio do kraja godine. Imamo otprilike ideju ko će nam snimati i raditi mastering, ali to ćemo rešavati u hodu.

U planu je vikend turneja po Mađarskoj i Češkoj i jedan gig u Beogradu, početkom Juna.

Za kraj, nadamo se da ćemo uspeti da obeležimo 15 godina benda u jednom trenutku ove godine.

Još nešto za spomenuti a što sam možda zaboravio pitati?

Mislim da je to to. Možda čak i previše, čini mi se... hahaha. Zahvalili bi se tebi na pitanjima. Super je blog Distort Balkan!

Hvala Saši i Bojanu kao bivšim članovima Atomskog Rata, svim fanovima i prijateljima!

Čuvajte sebe i svoje bližnje!

https://atomskirat.bandcamp.com/

Hvala Zoranu i svima na odgovorima. Spominje se da je Zoki u Okretnicu bio doveo Nuclear Altar, svirali smo sa Starvation i Eva Ras i uživali smo, odlični domaćini. Soul Butcher "Graveless Wanderers" kasetu sam ja izdao kao Worship The Abyss i još je par komada nabavljivo od mene. Eto, sretno ekipi iz Atomskog Rata i dalje, vjerujem da budemo i opet u nečemu surađivali.

Intervju - Black Steel Worship - label i distro

Black Steel Worship je domači underground metal label. Ne moram posebno naglašavati koliko su ovakve stvari bitne, tko zna - zna. Dotakli smo se i benda Bezdan, te još nekih tema vezanih uz izdavaštvo, metal i underground. Zahvaljujem na odgovorima i sretno dalje sa radom. Black Steel Worship izdanja su nabavljiva i od mene, ali prije svega podržite ovaj hard working label i njegovu distribuciju.

Black Steel Worship je kasetni label za tradicionalni metal, što je rijetkost na hrvatskoj underground sceni, također velika podrška novijim bendovima da se čuju i vani, Black Steel Worship distribucija stranih izdanja je isto aktivna. Kako bi svojim riječima predstavio label, kako je krenulo, što je dosad izdano i koja je motivacija?

Prvo pozdrav tebi i podrška za webzine! Upravo kako si rekao, ovako nešto je rijetkost u Hrvatskoj, bilo kakav underground label ne samo za kazete, pa je to glavni razlog bio da se napravi nešto za domaću scenu. Ja sam odabrao kazete jer više preferiram analogni format i više je u duhu starih vremena kad je metal bio na vrhuncu. Krenulo je s izdanjem Bezdan demo kazete, trebalo je to biti prvo i jedino izdanje ali u isto vrijeme se pojavio i odlični Krucificadores pa je to zajednički izdano 2021. Ubrzo nakon toga izdaje se Delirij demo, Nether album i kompilacija domaćih bendova u svrhu promoviranja scene. Nakon toga je bila “pauza” odnosno čekala su se određena izdanja koja nisu nikad ni izdana, pa je u međuvremenu izdana kazeta Rumunjskog benda Leather Brigade u suradnji sa kultnim Destruktion records. A krajem 2023 izdana su zadnja 4 izdanja, Nether dva EPa, Buzzsaw demo i Porazium album. Motivacija kako je već rečeno, napraviti nešto za domaću scenu koja to zaslužuje na oldschool način koji priliči žanru.

Imao sam priliku poslušati sva Black Steel Worship izdanja, sve zakon što se mene tiče, koje je tvoje mišljenje o današnjoj metal sceni u Hrvatskoj? Očigledno ciljaš na određene smjerove metal zvuka, old school  heavy, thrash, death, black, doom i slično, vremena za labele i nisu laka, jesi li zadovoljan sa podrškom i interesom, kako u Hrvatskoj tako i vani?

Da primarno metal, klasični old school, naravno sve što je meni dobro pa zato i izdajem jer vjerujem da ima potencijala i treba se čuti, i da onaj ko želi može kupiti nešto u fizičkom obliku. Vremena nisu laka istina, najveći problem je poštarina koja je trenutno skuplja za jednu kazetu od same kazete, bar za moje cijene koje su vrlo male u usporedbi s ostalima. Kazete su nedavno postale dosta popularne pa tako i raste cijena. Osobno nije ovo zbog para nego da se nešto što zaslužuje izda pa držim najmanju moguću cijenu. Što se interesa tiče nije naravno velik, ovo je underground label a ne volim se previše promovirati i reklamirati. Nađe se par ljudi tu i tamo koji podržavaju ovo i kupe kazete ili trejdamo, i to mi je sasvim dovoljno.

Izdaješ striktno kasete, kako je došlo do te opsesije kasetama? Meni isto odličan medij, savršen za diy pristup. Radio si ako se ne varam na taj način kasete i prije samog labela?

Pa primarno zato kako sam već rekao, jer je to analogni format iz starijih vremena i ima neku povezanost sa svih tim underground stvarima. Uz to najjeftiniji je format iako reprodukcija je najveći problem, kazetofoni su vrlo komplicirana stvar, više se praktički i ne proizvode, a lako se kvare i zahtijevaju puno održavanja. Prije ovoga sam davno, 2014 godine, samo jednom radio neke kazete, ali to je bilo skroz diy, doslovno doma printani coveri i naljepnice na printeru, nasnimano na staroj liniji. Ovo sad je na malom višem nivou, i dalje diy ali s više znanja i iskustva sa svakim novim izdanjem.

Neki te ljudi znaju i po tvom Speed Metal bendu Bezdan, koji je i stariji od labela, može nešto više o njemu? Iza sebe imate i 7'' izdanje za Mantratya Productions, izdao si kasetu sa najnovijim matrijalom na Black Speed Worship, druga izdanja i kako je do njih došlo? Također me zanima tko je zaslužan za vaše cover artove?

Da bend koji iza sebe ima već više od 10 godina. Sad smo u procesu snimanja albuma. Nije puno izdanog u tih 10ak godina, mijenjala se i postava, bilo je dosta prepreka ali bližimo se tome da konačno izdamo album. Uvijek smo se držali toga da nam je bitnija kvaliteta a ne količina materijala, da smo sa svakom pjesmom zadovoljni. Bend je bio aktivan i prije nego sam ja došao. A ubrzo nakon snimili smo prvi demo Of Visions and Voyages. Nakon toga se radilo na novim stvarima i javio nam se Mantratya Productions, Hrvat iz Luxemburga, koji je htio nešto izdati na 7’’. To nam se činilo ko odlična stvar pa smo iskoristili dvije nove pjesme koje smo do tad napravili. Nakon toga se krenulo raditi na albumu ali išlo je dosta sporo, usput je bio plan izdati Satanska Kurva kazetu, ali i to je uzelo puno vremena. Na kraju se poslije te kazete promijenila i postava. Uglavnom svako od nas ima dosta drugih obaveza u životu pa se stvari oko benda sporo kreću, ali najbitnije nam je da smo zadovoljni s materijalom koji sviramo i kako sam rekao, uskoro bi snimanje albuma trebalo završiti. Cover artove do sad nam je crtao Coffin Slave Art iz Srbije, odličan lik i puno mu hvala. Za album smo uzeli neki malo drugačiji stil, više boje, još čekamo da se dovrši.

Danas je dosta bendova, pogotovo kod nas u provinciji, primorano funkcionirati tako da članovi žive u više različitih gradova, da li je to i slučaj sa Bezdan? Što misliš o tome kao načinu rada?

Da to je i slučaj u Bezdanu. I to se mijenjalo kroz godine kako je tko studirao i kasnije radio. Nije lako ali dok god ima volje može se. Puno manje proba nego bi se htjelo ali bolje i tako nego nikako, moje mišljenje.

Black Steel Worship distribuira i fanzine, tvoje mišljenje o njima? Internet je sada ipak primarni dio širenja informacija, ali fizički fanzin držati u rukama je još uvijek poseban doživljaj, zar ne?

Da drugačija je to stvar nego čitati po internetu. Svaka čast i veliki respekt ljudima koji ulažu toliko truda u stvaranje zineova. Nažalost protiv interneta se ne može, odnosno bez interneta. Gledam na to kao nužno zlo. Nisam veliki sakupljač zineova ali imam nekoliko različitih koje sam pribavio tokom godina, i baš kako si rekao, poseban je doživljaj držati u rukama i čitati, ne samo jednom.

Traditional metal u svim svojim oblicima nikada nije izumro, niti njegova underground orijentacija, Black Steel Worship je dio toga. Neki tvoji omiljeni bendovi i "uzori" od staroga i novoga? Ime labela je posveta finskom bendu Urn?

Da tako je, ime uzeto po odličnoj pjesmi benda Urn. Inače to je bila prva ideja za ime, prije više godina čim se pojavila ideja za label i tako je ostalo. O uzorima bi se moglo puno pisati, ali neka klasika su naravno Venom, Bathory, Motorhead. Pa oni koje posebno treba cijeniti koji su bili aktivni u 90ima kad metal nije bio više popularan, kao što su Desaster, Nifelheim, Destroyer 666. I novi bendovi koji su se istaknuli kvalitetom u današnjoj, po meni zasićenoj metal sceni, kao što su Antichrist, Nekromantheon, Evil.

Uglavnom izdaješ domače bendove, ali zajednički sa njemačkim labelom Destruktion Records si izdao i kasetu odličnima Leather Brigade iz Rumunjske. Da li je moguće da ćeš raditi još takvih izdanja?

Da to je bio slučaj jer sam dugo čekao neka domaća izdanja, od kojih na kraju nije bilo ništa, pa mi se javio Johannes iz Destruktion records i pitao da li bi izdao nešto zajedno s njim. Iskreno nisam niti preslušao Leather Brigade prije izdavanja, ako on izdaje znao sam da mora biti dobro i u duhu undergrounda haha. U buduće moguće je da bude još toga, iako je cilj fokusirati se na domaće bendove.

Fizičko izdavaštvo je danas borba i strast, poštarine sve skuplje, pa i drugo što je potrebno, stalno se moramo prilagođavati promjenama koje se sa tim događaju, Black Steel Worship ima kontinuitet što znači da ne posustaješ, koliko ipak sve to utječe na label?

Od kad sam počeo cijene svega su porasle, i poštarina i proizvodnja. A ja sam malo spustio cijene kazeta s nekadašnjih okruglih 40kn na 5€ haha. Ne posustaje se naravno, utjecalo je tako da sam smanjio količine izdanja, prva su bila limitirana na 100, dok od sad radim 33 ili 66 ovisno o izdanju. Radit ću dok god bude volje, a nekako mislim da je nemoguće da sve stane. Možda neće biti čestih izdanja, ali ako smatram da bend zaslužuje da ga se izda i naravno bend to želi na kazeti, bude novih izdanja u budućnosti. To i je stvar zbog koje ovo radim, čekanje nekih novih klinaca, novih bendova koji će svirati ovakvu muziku i koji će tražiti izdanje na kazeti.

Obično izdaješ u intervalima po par kaseta odjednom, što je praksa i kod nekih drugih labela, zašto je kod tebe taj način rada?

Dobro pitanje, nisam o tome baš razmišljao, jednostavno je tako. Čekam da se nakupi pa sve odjednom rješavam, sve layout ja radim pa mi i to uzima vremena. Nekako mi je tako bilo prirodno raditi, ali lako moguće da uskoro bude koje izdanje izdano zasebno.

Hvala ti na sve odgovore i sretno dalje sa Black Steel Worship. Slobodno istakni neke planove za dalje ako misliš da je vrijeme ili dodaj još nešto ako želiš.

Hvala tebi još jednom na interesu i podrška u svemu što radiš, znam da to sve uzima mnogo resursa i najvažnije vremena. U planu su već neka nova izdanja, nadam se do kraja godine. Isto kao do sad čekam da se skupi 3 ili 4 izdanja pa zajedno izbacim. A o svemu tome kasnije.