Intervju - Atomski Rat

Atomski Rat je Hardcore Crust Punk bend koji postoji već petnaest godina. Na pitanja je odgovarao Zoran, a na par su odgovorili i ostali članovi benda. Nemam nešto posebno za dodati, sve smo prošli kroz intervju, čast mi je na Distort Balkan ugostiti ovaj bend.

Atomski Rat uz neke promjene postave je već duže vrijeme aktivan, predstavi bend, kako je krenulo, razvijalo se i gdje ste sada?

Pozdrav tebi i čitaocima bloga Distort Balkan bloga. Hvala veliko na pitanjima i podršci!!!

Atomski Rat je krenuo krajem 2008. godine u Šidu. Prva postava je bila Zlatko na bubnju, Saša na gitari, moja malenkost na bas gitari i Bojan kao vokal. Ideja je potekla od mene i Bojana. Bili smo žestoko naloženi na ex-yugo, švedski i finski hardkor pank zvuk. Imali smo veliku želju i hteli smo to da izguramo.

Pošto u Šidu nema puno mesta za probe, pogotovo ne za mladi bend takvog muzičkog usmerenja, prve pesme smo komponovali kod Saše u sobi. Prvi pomak se desio kada nam je Srđan Satambolija ustupio svoj podrum i opremu u Moroviću, selu kod Šida. Za one koji ne znaju, Srđan je sa svojim pokojnim bratom Bojanom, imao odličan black metal bend Maroth, čiji rad je naglo prekinut Bojanovom smrću 2007. godine. Ovom prilikom ga puno pozdravljam.

Tu smo krenuli da sviramo skoro svaki vikend. Imali smo dosta energije i ideja,te smo ubrzo i snimili prvi demo u Sremskoj Mitrovici. Jova Toljaga i Nemanja su nam pomogli da to snimimo, a ti si nam nacrtao art... haha. Ljudi su dosta dobro prihvatili pesme, iako su bile sirove, ako mogu tako da se izrazim. Mislim da su prepoznali iskrenost i energiju koju smo uložili u sviranje.

Tada počinju i prvi živi nastupi. Ruma, Novi Sad, Beograd, Bačka Topola, Subotica... itd.

Otprilike tada se neki od nas sele iz Šida i vremena za sviranje je bilo manje nego pre, međutim, bar jednom mesečno bismo se sakupili i pravili nove pesme. Te pesme su izašle na albumu Iluzije Stvarnosti za koji si opet ti crtao art. Svakako jedno od naših omiljenih izdanja. Snimili smo ga za 5-6 sati na 1,2,3 u Novom Sadu.

Nakon Iluzija, Saša napušta bend, a priključuje nam se Igor. Nastavljamo sa svirkama i komponovanjem novih pesama. Najčešće smo svirali u Subotici, na Insomia festivalima, na poziv sada pokojne legende, Septika. Počivao U Miru.

Tada smo se i upoznali sa bendom Kalo, sa kojima smo dosta puta delili binu te smo i napravili split, koji nažalost nikada nije izašao u fizičkom izdanju. Posle radimo mini turneju sa Kalo po Hrvatskoj i Sloveniji i pravimo nove pesme za izdanje Sumrak Slobode, koje je izašao kao samizdat CD. Tu moram posebno da spomenem Janeza, koji nam je puno pomogao oko vizuelnog dela.

Nakon tog perioda, malo je došlo do zasićenja i tada već nismo toliko redovno imali probe. Ali imali smo ideja i imali smo gotove tri-četiri pesme koje smo planirali eventualno snimiti. Međutim, 2016. ako se ne varam, Bojan odlučuje da napusti bend i onda je sve stalo što se tiče aktivnosti Atomskog Rata.

Iskreno, nisam verovao da ćemo se opet okupiti, ali to se ipak desilo krajem 2018. i krećemo ponovo sa probama. Igor je u tom trenutku imao aktivan black thrash projekat sa našim starim poznanikom Milerom. On je bio na dve probe Atomskog i skontali smo da bi bilo super kada bi se nam se pridružio kao druga gitara. Milera smo znali još od samog početka, jer je bio redovan na našim svirkama. To je sjajno funkcionisalo i nastavili smo da pravimo nove pesme i spremali se za novo snimanje.

Nekro San snimamo za 8 sati (opet na 1,2,3, ) 2019. u Zemunu. Za snimanje je bio zadužen Zoran Đuroski. Malo je reći legenda underground scene u Jugoslaviji, a kasnije u Srbiji. Miks i master nam je radio Slobodan Đukić, još jedna dobro poznata faca... haha. Dva teksta smo dobili od Romca, a i obradili smo i pesmu "Tamo Dole" od benda Dažd.

Nakon ekstaze, dešava se agonija. Kreće pandemija Covid-19 a sa tim paralelno Bojan, nažalost ponovo napušta bend. Naravno sve je stalo. To vreme smo iskoristili da pokušamo da nađemo label koji bi nam izdao Nekro San na ploči. To nakon puno muke uspevamo uz veliku pomoć Terminal Records iz Grčke i Angry Voice records iz Nemačke. Veliko hvala!!! Ploča je izašla u tiražu od ukupno 200 kopija.

Odlučujemo da nastavimo dalje bez Bojana, Miler se prebacuje na vokal, te radimo opet kao četvorka. Radimo promociju ploče na mini turnejama po Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Svuda smo naišli na dobar odaziv publike i dosta ploča je otišlo, što na turnejama i svirkama po Srbiji, što preko pošte.

Pošto smo dosta vremena provodili uvežbavajući pesme za žive nastupe, sporije je išlo komponovanje novih pesama. To se sada promenilo i sada sa još većim intenzitetom i elanom pravimo nove stvari. To bi "ukratko" bilo to... haha.

Muzički su kod vas prisutni utjecaji starog hardcore punk zvuka u svom ekstremnijem obliku kao i neki metal utjecaji. Takva glazba ipak nije više na ovim prostorima toliko prisutna kao u „zlatno doba” za crust, ali vi cijelo vrijeme gurate po svom. Koja je motivacija, zašto taj zvuk?

Kao što sam već pomenuo, bili smo dosta naloženi (a i dan danas smo) na taj finski, švedski i jugoslovenski hardkor. Nekako je taj zvuk došao sam od sebe. Svirali smo agresivno, sa dosta tremolo pikinga i to je to. Tekstovi govore o društvenim problemima, posledicama ratova i bombardovanja koje još uvek osećamo. Svo nezadovoljstvo izlazi iz nas kroz zvuk. Metal je oduvek bio tu, manje ili više. Saša i Zlaja su voleli nemačku školu thrash metala i staru Sepulturu, a Bojan i ja Shitlickers,Terveet Kadet, U.B.R., grčki crust i britanski stench. Bio je to primitivni hardkor pank, zasigurno.

Igor je posle uleteo sa svojim sirovim black metal uticajima, a kasnije i Miler, koji je ubacio još više raznoraznih uticaja na zvuk Atomskog Rata.

Ovde u Srbiji je dosta bendova sa tim NYHC zvukom i imidžom, te ranim američkim pankom. Moram priznati, bilo je i malo sremačkog inata da ne zvučimo isto ili slično. Hteli smo da budemo što brži i to nam je isto bilo bitno... hehe. A na kraju krajeva, nismo baš ni slušali takve bendove.

Svako doda malo svog začina u pesmu. Tako radimo i sada.

Ranija izdanja su imala vrlo sirov, bučan diy pristup, LP Nekro San ipak ima znatno čišći zvuk. Da li je to zbog drugačije produkcije ili ste htjeli zvuk koji je i malo ipak pristupačniji širem krugu? Na albumu se primijete i neke kompleksnije ideje, iako ni stara primitiva nije izgubljena, koliko mislite da ste se vremenom mijenjali kao bend?

Namerno smo hteli malo čistiju produkciju. Ali ne da bi se dodvorali bilo kome, da bi pravili slušljiviju ili prihvatljiviju muziku. To je bilo zbog nas samih. Mislim, naučili smo malo bolje svirati kroz sve ove godine, pa se i te neke kompleksnije ideje same nameću. Nabavili smo i malo pristojniju opremu, pa smo se dogovorili da i snimamo u boljim uslovima.

Moje subjektivno mišljenje je da smo pogodili zvuk kakav smo hteli, a i Apostol (Terminal Records) i David (Angry Voice Records) su to prepoznali. Ima i dalje tog primitivnog, naravno. To nam je u ipak u korenu.

Pošto niste svi u istom mjestu, jedan ste od mnogih bendova koji danas funkcioniraju na taj način. Ipak ste zadržali kontinuitet i u takvim uvjetima, nešto o tom načinu rada?

Hvala na pitanju. Kod predstavljanja samog benda sam napomenuo da nismo imali gde da imamo probe u Šidu i da su se neki od nas kasnije odselili iz Šida. Ja sam otišao u Beograd, a Zlatko u Novi Sad. Igor je ostao u Šidu.

Kada smo se ponovo oformili, posle prvog prekida, tražili smo mesto koje bi nam svima bilo blizu. Našli smo ga u Rumi. Tu imamo probe i danas.

U principu, najviše nam znači što smo tih 4 sata svi na okupu. Tada nam je prilika da se vidimo i ispričamo jedni sa drugima. Proba dođe kao bonus i povod za druženje. To nam je najbitnije!!

Imate dosta koncerata iza sebe, neki posebni nastupi i fešte, sjećanja na njih?

Uh... Baš smo pre nekog vremena pokušavali da izbrojimo koliko puta i gde smo svirali. U Subotici nam je uvek bila dobra atmosfera. Setpik je učinio da se uvek osećamo više nego dobrodošli.

U Ljubljani je isto bilo odlično, naročito zvuk. Smederevo zajedno sa Kalo. Poslednji koncert u AKAB Okretnica sa Lüger i Heihaizi mi je možda i najdraži. Sve se poklopilo baš kako treba. Od atmosfere, publike, a i mi smo odsvirali nikad bolje.

Od gigova bih izdvojio i koncert u Skoplju, u podzemnoj garaži zajedno sa Disease. Totalni old school underground.

Svirali smo posle Skoplja u Solunu uz pomoć drugara iz benda Dishönor. Tamo koncerti počinju posle ponoći i ekipa u znak odobravanja gađa bend praznim limenkama... hahaha. U početku smo imali tehničkih problema i nije bilo baš puno zainteresovanih za merch i ploču. Posle naše svirke, koja se završila oko 2 posle ponoći, uspeli smo da prodamo preko 10 majica i dosta ploča.

Koliko mislite da su u današnjim vremenima bitna fizička izdanja? Zašto ih vi radite?

Od prvog demo albuma nam je izuzetno bitno da imamo fizičko izdanje albuma. Možda sam ja staromodan, ali sam uvek gledao, ako je moguće, kako da izbacimo album na bilo kakvom nosaču zvuka.

Verovatno sam taj momenat nasledio od ćaleta, koji je imao kolekciju ploča i diskova. Stalno sam ih stalno puštao kao klinac i posle kao tinejdžer.

Prvi demo smo radili sami na CD. Iluzije Stvarnosti je izašao na kaseti. Sumrak Slobode smo isto radili sami na CDu.

Nekro San je prvo izašao kao kaseta u 16 kopija, pred mini tur po Sloveniji i Hrvatskoj, a ubrzo nakon toga i ploča. Škoms sa labela Odmetnik nam je izdao kasete. To moram da napomenem.

Bandcamp, Youtube i ostale slične platforme su mi ok, ali ipak ću uvek insistirati da posedujemo fizičko izdanje.

Žao mi je što nije izašao split sa Kalo, ali nikad ne reci nikad. Možda se i to desi jednog dana.

Nekada sam vam i ja radio ilustracije za izdanja, sa kojim još artistima ste surađivali za covere? Koliko vam je bitan taj vizualni element?

I na tome smo ti veoma zahvalni... ha. Taj prvi art koji si nam radio je odlično odslikavao tekstove i muziku, a i onaj na Iluzije Slobode takođe.

Ne znam niti jedan bend a da mu nije važan taj vizuelni momenat. Nama je veoma bitan i birali smo pažljivo šta ćemo stavljati na kavere albuma. Tvoj art nam je savršeno odgovarao. Minimalizam, ali sa emocijom. Kao i naša muzika u tom trenutku.

Pored tebe, još samo sa jednim čovekom smo sarađivali, a to je Ivan Kocev iz Skoplja. Razmišljali smo šta bi bilo dobro za Nekro San i jednog dana je on okačio art, za koji sam odmah rekao da je idealan. Svi iz benda su se složili, pitao sam Ifu i on je bio za.

Naravno,tu moram opet da pomenem Janeza koji je odrađivao grafički dizajn za skoro svako naše izdanje.

Sada vidim dosta bendova koji koriste AI za kavere albuma. To mi se jednostavno ne sviđa i izbegavam to u širokom luku.

Bili ste i u drugim bendovima i projektima, sa punk i metal strane, slobodno ih spomenite, koliko mislite da i ta iskustva utječu na Atomski Rat?

Jeste. Igor je imao ili ima projekte i bendove Soul Butcher i Karakondžula. Miler je takođe u Soul Butcher-u i drugom projektu pod imenom Egzekutor.

Ja sam pored Atomskog Rat bio u Mutabo. To je bend u kojem sam takođe svirao bass sa Romcem (Dažd) i Straletom (Prljavi Dripci, Nakot). Za mene je to bilo vrhunsko iskustvo, pogotovo na turnejama i snimanjima u studiju. Kasnije sam svo to stečeno iskustvo preneo na rad sa Atomskim Ratom.

Mislim da je sve u diy undergroundu bitno, ali ipak svi imamo neka omiljena izdanja, pa neka kao vama najbitnija?

Zlaja:
Definitivno Sepultura (izdanja sa Max-om), prvi albumi Metallica-e, rani Kreator, i dosta prvog talasa thrash metala. Rani Norveški black metal (Burzum, Emperor, Mayhem, Immortal, Enslaved, itd). Ceo opus Death-a, prva izdanja C. Corpse, Morbid Angel-a, Deicide, itd. Psychedelic rock i hard rock 70ih. Punk tu je najveći uzor Amebix, Totalitar, Disrupt, ex yu HC.

Igor:
Bendovi koji su uticali na mene kao inspiracija za Atomski Rat su Nuclear Death Terror, The Shitlickers, Disclose, Disease, Disfear, U.B.R., kao i rani Napalm Death, uz naravno Black Metal bendove sa dozom panka (Carpathian Forest, Nattefrost, Impaled Nazarene, Ildjarn, Gallhammer, DarkThrone).

Miler:
Driller Killer - Total Fucking Hate, Anti Cimex - Scandinavian Jawbreaker, Bombanfall - Asiktsfrihet EP, Bathory - Under The Sign Of The Black Mark, Merciless - The Awakening, Dismembers demo period and the first LP, Morbid Angel - Altars Of Madness, Tormentor - Anno Domini, Accept - Restless and Wild, Judas Priest - Defenders Of The Faith, Nasty Idols - Cruel Intention, Guns'N'Roses - Apetite For Destruction, Extreme Noise Terror - Phonophobia EP.

Zoran:
Deep Purple - In Rock, Black Sabbath - Vol.4, Led Zeppelin II, Guns 'n' Roses - Use Your Illusion, Anti Cimex sve od njih, Discharge - Why, Nausea - Extinction, Verbalni Delikt / Radikalna Promjena split, DooM - skoro sve, Hoću-Neću, Agitator / Unutrašnji Bunt split, Dissected Human Brains, Totalni Promašaj, Hellshock, Morbid Angel - Altars Of Madness, Disclose demosi naročito, Codex O.D., U.B.R., Heresy, Riistetyt, Kaaos, Bastards, Terveet Kadet, Patareni / Agathocles split, Hibernation iz Grčke, Chaotic End, Antisect - Out From The Void, Axegrinder - Rise Of The Serpent Man, Prophecy Of Doom - Acknowledge The Confusion Master. Ima dosta još, ali bih posebno izdvojio bend Final Warning iz New York-a sa izdanjima Stop Vivisection (poseban pozdrav Šljivi iz SM koji mi je ovo nasnimio na kasetu) i singlicom Eyes Of A Child / Faith Rise. Ta singlica mi je malo remek delo i mnogo mi znači.

Što mislite o današnjim bendovima, kako starijim tako i novijim, koliko ih pratite?

Dosta dobro sam upoznat sa radom bendova koji funkcionišu, kako kod nas u regionu, tako i u inostranstvu. Izdvojio bih nekoliko bendova iz regiona koji mi baš leže i neke koji su me baš prijatno iznenadili kada sam ih gledao uživo.

Disease iz Skoplja i njihov Disclose worship. To je buka koja ruši sve pred sobom. Mižerija iz Zadra mi se jako sviđa. Gledao sam ih na To Be Punk festivalu. Pravi ex yu vajb, ali aktuelno i danas. Pravo iznenađenje za mene. Poslednji bend koji sam zapamtio je Liquid Supercharge iz Pule. Motor pank. Gledao sam ih u Okretnici i momci odlično sviraju. Bez greške.

Od stranih bendova izdvojio bih Hellshock, koji je izdao novi album prošle godine. Zaista super album po meni. Bend Flower. Izdali su LP i 7", koji je totalni Nausea worship, ali pošto volim Nausea, nije mi trebalo dugo da mi se svidi bend.

Od bendova iz Srbije, izdvojio bih Statico i Krah!

.
Igor:

Ima odlicnih bendova, kako starijih tako i novijih, kao omiljeni Punk bendovi sa ovih prostora bih izdvojio Disbaju, Nuclear Altar, Kalo i Dishumanity. Od starijih naravno U.B.R i malo melanholičniji pank zvuk Tožibaba.

Zlaja:

Vipera je bend koji me baš oduševio. Kalo, Deathraid, Mutabo, Nightfeeder. Viimeinen Kolonna.

Miler:

Od novijih ili relativno novijih Svaveldioxid, Absolut, Raw Hate, Bulldozing Bastard, Disbaja, Krlja, Kalo, Terrorhammer, Vipera, Nuclear Altar, Gutterskull, Dishönor. Generalno ima odličnih novijih bendova koji kontaju i stil i zvuk, dok neki stariji imaju tendenciju upasti u modernu produkciju, osobito kad su reunioni posle dužeg odsustva u pitanju. Od starijih i dalje aktivno pratim Extreme Noise Terror, Impaled Nazarene, Wolfbrigade, Sodom, Aura Noir, Vomitory.

Moram se složiti sa Milerovom poslednjem konstatacijom što se tiče rejuniona ...hahah. (Zoran)

Kakve je stanje sa scenom u mjestima u kojima živite? U koje ste još diy aktivnosti uključeni?

Trenutno sam uključen samo u bend, a i to mi je nategnuto zbog obaveza na poslu i oko porodice. Jednostavno nemam vremena za bilo kakve druge aktivnosti.

Godinama postoji odlično DIY mesto u Beogradu, a to je Okretnica. Ti si takođe video kako tamo funkcionišu stvari i kakva je atmosfera na svirkama. Sve je više mladih ljudi koji dolaze tamo i to mi je drago za videti. Pojavilo se dosta mladih bendova u Beogradu i to je super.

Pratili ste i naše požeške bendove, Požega je nekada bila i meka zvuka sličnog vašem, nešto posebno od tog da je utjecalo na vas?

Moram priznati da sam relativno kasno saznao više o požeškim bendovima. Mislim da sam pre Zla Buka foruma, čuo samo za Fight Back i Dislike. Kasnije sam dosta istraživao i otkrivao nove i stare bendove. Meni lično, a mislim i ostalima iz Atomskog Rata bendovi iz Požege su odlični. Da li je to zato što smo relativno blizu geografski, sličnog senzibiliteta ili možda zbog nečeg trećeg. Vidiš i po bendovima koje su momci navodili da ste nam bliski... ha.

Na kraju krajeva, zato mi je i bio gušt što ste došli da svirate kod nas.

Meni je prvo zapao za uvo Nonsense, pa Hellback... Jako mi se sviđa i Masakrist. Imam i dalje Sensless kasetu.

Znam da se i dosta vas odselilo u Zagreb, ali vatra i dalje gori u provinciji... hehe.

Prošlo je nešto vremena od zadnjeg materijala, radite li na nečemu novome, kakvi su planovi?

Kao što sam ranije napisao, dosta vremena smo čekali da ploča izađe, pa smo onda puno radili na promociji. Prošlo je dosta vremena.

Poslednjih nekoliko meseci intezivno radimo na novom albumu i imamo gotovih 90% stvari za novi album. Trebalo bi da uđemo u studio do kraja godine. Imamo otprilike ideju ko će nam snimati i raditi mastering, ali to ćemo rešavati u hodu.

U planu je vikend turneja po Mađarskoj i Češkoj i jedan gig u Beogradu, početkom Juna.

Za kraj, nadamo se da ćemo uspeti da obeležimo 15 godina benda u jednom trenutku ove godine.

Još nešto za spomenuti a što sam možda zaboravio pitati?

Mislim da je to to. Možda čak i previše, čini mi se... hahaha. Zahvalili bi se tebi na pitanjima. Super je blog Distort Balkan!

Hvala Saši i Bojanu kao bivšim članovima Atomskog Rata, svim fanovima i prijateljima!

Čuvajte sebe i svoje bližnje!

https://atomskirat.bandcamp.com/

Hvala Zoranu i svima na odgovorima. Spominje se da je Zoki u Okretnicu bio doveo Nuclear Altar, svirali smo sa Starvation i Eva Ras i uživali smo, odlični domaćini. Soul Butcher "Graveless Wanderers" kasetu sam ja izdao kao Worship The Abyss i još je par komada nabavljivo od mene. Eto, sretno ekipi iz Atomskog Rata i dalje, vjerujem da budemo i opet u nečemu surađivali.